Богиња

Корачам ходницима самоће.
Кажем нешто да ме неко
чује, али - нико не слуша.
Моје речи оду у ехо.
Врате ми се као бумеранг
који нико није прихватио.
Као ухваћена у лажи купим
своје речи и враћам их на
место. Постиђена што сам
ишта рекла. Немуштим језиком
обраћам се небу. Ни оно ме
не схвата или неће да схвати.
И, један врисак из дубине
душе, из последњег дна.
Доста! Макар и сама на свету
победићу самоћу и постати
богиња бола са титулом
искуства!

           (Едина КУРТИШЕВИЋ, ФАР I, школска 2002/3. година)