Између сна и јаве

Између сна и јаве
више од птичјег лета,
даље од краја света,
чисти, к'о капи росе,
снови ме моји носе.

К'о коњи без улара,
к'о брод без кормилара,
од крутих правила беже,
од свега што ме стеже.

И услед безброј хтења,
пуцају жице стрпљења,
на сред пучине плаве
- између сна и јаве.

               (Уна ПОПОВИЋ, МСТ II-3, школска 2004/5. година)