Дрво живота је централно дрво: његов сок је небеска роса, а његови плодови дају бесмртност (повратак у центар битка, у рајско стање). Исто се приписује и плодовима еденског дрвета живота и плодовима дрвета Небеског Јерусалима, златним јабукама из вртова Хесперида, бресквама Si-wang mu, соку иранског Haoma, а нарочито различитим смолама четинара. Изгледа да је и јапански himorogi, донесен у Централну земљу, заиста био дрво живота. У Ирану је дрво између две сучелице окренуте животиње чест украсни мотив; на Јави на екрану (kajon) позоришта сенки, приказује се поред централне планине. У земаљском рају постоји и друго централно дрво - дрво спознаје добра и зла, које двојство супротставља јединствености дрвета живота; једино се по томе и разликују Генон је ту трочланост (јединственост + двојство) упоредио са три стуба сефиротичког дрвета из Kabale. Инструмент Адамовог пада је дрво спознаје. Од њега је, према веровању, израђен Христов крст који се, уосталом, често изједначава са дрветом живота па је по томе и инструмент искупљења. Дрво просветљења Bodi (Bodhi), под којим је Буда то стање постигао, је дрво света и дрво живота; у раној иконографији оно представља самог Буду. Према једном ангкорском натпису корење тог дрвета је Brama, његово дебло Šiva, а гране су му Višnu. То је класична представа осе света. Космичко дрво које, у Млаћењу млечног мора, служи за добијање напитка бесмртности, приказано је у Ангкоку са Višnuom у подножју, на деблу и у врху крошње. Централно дрво је иначе Šiva, а бочне гране су му Brama i Višnu. Како се из Млаћења млечног мора да наслутити истоветност дрвета и планине, тако се у Ангкоку брдо Meru приказује као дрво крунисано лотосом у којем седи Brama.
У кинеском симболизму везано дрво представља сједињење Jina i Janga; дрво чије се гране преплићу. пошто су се биле раздвојиле, представља разликовање након којег следи повратак јединству. На основу заједничког симболизма, две врсте стабала, једна којој лишће опада и друга чије је лишће трајно, добијају супротне ознаке; прва симболизује циклус смрти и поновних рођења, друга бесмртност живота, два различита израза истог идентитета. Дрво је симбол непрестаног обнављања, дакле живота у његовом динамичном смислу. Испуњено је светим снагама, јер је усправно, расте, губи лишће и поново га добија; према томе: препорођује се, умире и поново рађа безброј пута (ELIT, 235). Као што напомиње Елијаде, дрво постаје од антологије архетипска објава моћи, а његов симбол, распростирући се, прекрива на крају читав свемир. Mahmut al-Kašgari (Kashgari) непосредно нас суочава са узвишеношћу дрвета, говорећи да Турци именом Tangri - Бог - зову све што је наоко велико, као велико дрво (ROUF, 53) Дрво не припада само овом свету, оно црпи одоздо и успиње се до оностраног. Винуло се из подземног света у небо као живи пут комуникације, што потврђује шаманско дрво, или стуб, те stub-centar хаићанског Vudua.
Симболизам јеле, на пример, сигурно је симбол женских способности рађања. Такво дрво свет чини зеленим и, као Прамајка Кедар*, симболизује животну енергију саме земље. Осим тога, у Пуебло космологији, велика јела подземног света пружа мердевине којима су се преци пењали из подземног света на места која сада настањују - на земљу нашег сунца (ALEC, 56).
Космичко дрво је и ... дрво живота ... архетип на којем се гради ... племенска космичка оса, или тачније, оно је пројекција добро познате слике у апсолутно. Зато на њега указују и део су његове светости све брезе, бела дрвета, која због белине имају посебан сјај, а и сва дрвета необична због својих димензија и своје дуговечности (ROUF, 63).
Нема коментара:
Постави коментар