Прва љубав

     Прва љубав је веома чудна. Деси се у секунди, али живи вечно.

     Своју прву љубав сам упознао пре скоро три године. Када сам је опазио, "блејао" сам са екипом на базену. Свидела ми се на први поглед. Стварно не знам каква је то сила која је учинилада ми се свиди девојка просечног изгледа. Виђао сам је пар дана заредом. Брату сам одмах, од првог дана, досађивао са темама о њој. Маштао сам о томе како шетамо држећи се за руке и причамо о свакодневним глупостима. Након што су већ свима досадиле моје приче о њеном савршенству, одлучили су да ме упознају са лепом незнанком. Напокон смо се упознали тог 18. августа увече, у ,тачно, 8 сати и 42 минута (заиста је тачан податак). Након кратке приче, схватили смо да смо створени једно за друго, и тако смо одлучили да покушамо да будемо заједно. Као свако, или бар као већина деце у пубертету, веровао сам да ће то бити само кратка веза "на вече". То "на вече" мало се одужило. Још мало па ћемо славити трогодишњицу наше везе, "једновечерње" везе. Ко би рекао? Ја тада сигурно не бих. Као особа која се никада није везивала ни за кога, нисам мислио да ћу имати једну овако дугу, озбиљну везу. Будимо реални, нисам баш премија. Физички сам непривлачан, знања имам колико просечан ученик пољопривредне школе (не омаловажавам пољопривредну школу, него алудирам на потребан број бодова приликом уписа у њу), немам скоро никакав хоби, а поред свега тога, нисам чак ни финансијски стабилан. Али, њој то не смета. Е, то је права љубав! Њој не сметају моје мане, а ни мени њене. Заједно смо прошли кроз доста тога, од развода мојих родитеља, преко смрти њене мајке, до куповине њене матурске хаљине. Надам се да ћемо дуго остати заједно. Стварно не знам шта бих радио без ње.

     Она је моја прва љубав. Никада ме неће бити блам да урадим било шта само да би се она насмејала и орасположила.

                   (Арпад Александар ЦИБУЛА, МСТ II-4, школска 2015/16. година)